fbpx

Последња одбрана пред потпуном националном капитулацијом

„Читав један век чекамо да се на српском културном небу појави баш оваква књига.” Бранко Драгаш о књизи Мила Ломпара Дух самопорицања.

Напокон, после толиких лутања, заблуда и националних трагедија добили смо целовиту књигу која нам објашњава узроке наше пропасти и указује на визије нашег спасења. Када је министар одбране Енглеске, уочи рата са нацистичком Немачком, дошао код премијера Черчила са предлогом да се повећа војни буџет, на рачун смањивања буџета за културу, онда му је проницљиви Черчил рекао : „А чиме ћемо онда г. министре да се бранимо?.“

Наша национална трагедија почиње и траје колективним неразумевањем да је одбрана нашег културног националног идентитета скопчана са одбраном и животним опстанком наше државе и нас самих. Више од две деценије јавно говорим и пишем да управљачи света, Фамилија, намеравају да трајно реше српско национално питање, да кажњавају Србе као вечити реметилачки фактор на Балкану, и да се тај злокобни план најбоље може испунити коначним потирањем српског националног бића.

Прво су то урадили уништавањем наше економије, о неолибералном концепту сам први писао и указао шта ће нам се догодити, ако не будемо научили да бранимо српске економске интересе, који морају да се израчунају и испланирају двојно књиговодственим прорачуном, али, нажалост, остао сам прилично усамљен у тим мојим крицима, јер су колеге економисти, осим неколико часних изузетака, продали веру за вечеру, па смо данас добили разорену привреду,осиромашени народ и банкротирану основу за наш преко потребан брзи економски преображај.

Други начин нашег уништавања је рушење нашег националног идентитета, које ће се у годинама пред нама, због годишњица обележавања 1913-1918, толико појачати, да ћемо ми, Срби, бити поново оптуживани за све ратове и покушаће да нам наметну јарам геноцидности. Хоће ли успети у томе? Зависи од нас. Све, заправо, зависи од нас.

Отуда пишем о књизи проф. Ломпара. Она је прекретница. Она је последња одбрана пред потпуном националном капитулацијом. Она подвлачи црту и зауставља наше катастрофално нестајање. Немамо више времена за губљење. Просвећена патриотска интелигенција мора да раскрсти са заблудама из прошлости и да припреми српску културну политику за национални и духовни преображај. Ова књига мора да буде уџбеник за српску младеж, која ће се учити на грешкама из прошлости, која никада неће поновити те грешке и која ће знати да визионарски одбрани српско становиште. О том забрањеном српском становништу проф. Ломпар нас подсећа на мудре речи Милоша Црњанског из 1934 године, који је тражио да се скине окупацијска атмосфера са српства и који је сматрао да је „ступио дванаести час и полазна тачка да се у јавној свести укорени потреба једног чистог српског гледишта на ствари са осећајног и надземаљског расправљања ствари, на реална гледишта и становишта у складу са интересима српства“.

Бранко Драгаш

Мило Ломпар – Дух самопорицања